Марија Монтесори  рођена је у Италији 1870. године и живела је до 1952. године. У то време била је прва жена која је уписала медицински факултет. Уживала је у посматрању деце и подучавању  учитеља широм света. На тај начин  је свој програм и основала, посматрајући децу у различитим културама по целом свету, пратећи њихове потребе.

После медицинске каријере студирала је и филозофију, антропологију и педагогију.Три пута је била номинована за Нобелову награду за мир- 1949, 1950. и 1951. године. Написала је преко 50 књига и приручника о образовању и васпитању деце. У Риму је, 1907. године, отворила прву Дечју кућу, а данас Монтесори школе постоје у преко 50 земаља на 6 континената и њихов број непрекидно расте.

Мото Монтесори педагогије заснован је на подстицању самосталности и гласи: “ПОМОЗИ МИ ДА УРАДИМ САМ”, а циљ  да негује дететову природну жељу за учењем, дечју индивидуалност и  интерес за различита подручја, а учење претвори у игру.

Овај метод подразумева брижљиво припремљену средину, обликовану по мери детета, на којој су дидактички материјали пажљиво одабрани и постављени на отвореним полицама, како би стимулисали дечја независна истраживања. На овај начин деца природно и самостално уче. 

“У школама се не сме тражити од деце оно за шта још нису дорасла, што не могу, нити оно шта деца, са којом педагог ради, не желе.”

“Ми не можемо да учимо дете како да буде уметник, али му можемо помоћи да се само развије: Око које види, руку која слуша, душу која осећа.”

“Човекова величанственост се рађа његовим доласком на свет. Ако заиста тежимо светлој будућности, онда циљ васпитања и образовања треба да буде развој скривених, незнаних моћи детета!”

“Увек будите спремни да помогнете свом детету као и да одете када видите да се само добро сналази.”

“Пустите дете да хода својим темпом при шетњи, да прави паузе, разгледа око себе. Пустите дете да се пење, трчи, игра у песку, хода по огради, јер се тиме испуњавају његове природне физичке потребе.”